KALCIJUM I VITAMIN D

Važe za nerazdvojne partnere našeg organizma, zato sto vitamin D reguliše resorpciju kalcijuma u crevima, odnosno omogućava da posebnim vidom transporta kalcijum iz creva udje u  krv ,bilo da je unet putem hrane ili putem suplemenata. Prema nekim istraživanjima u odsustvu vitamina D - 10% kalcijuma udje u krv, a u prisustvu vitamina D - 30% kalcijuma udje u krv iz creva. U slučaju nedostatka vitamina D dolazi do loše mineralizacije kostiju, upravo zato sto je jedan od osnovnih sastojaka kostiju ustvari kalcijum.
KALCIJUM FOSFAT čini oko 85% ;
KALCIJUM KARBONAT čini oko 10% ;
KALCIJUM HLORID I MAGNEZIJUM SULFAT čini oko 5% minerala kostiju.

Pored uticaja na resorpciju kalcijuma i samu mineralizaciju kostiju vitamin D ima još dosta uloga u našem telu, neke od njih još uvek nisu dovoljno ispitane. Zna se da je pokretač imunog sistema i da takodje može da stimuliše lučenje insulina.
Vitamin D se u našem organizmu sintetiše u koži i to pod uticaje UV zraka sunca. To stvaranje pod uticajem sunca zavisi od:
- geografske širine
- godišnjeg doba
- dela dana
- dužine izlaganja suncu
- količine melanina u koži
- životne dobi
- stepena zaštite tokom sunčanja.
Da bi se u našoj koži sintetisalo dovoljno vitamina D, potrebno je da svakodnevno nekih 5 - 15 minuta sunčamo lice, ruke, vrat i dekolte.
Medjutim deo vitamina D možemo uneti i putem hrane npr.
- riblje ulje;
- školjke
- crna dzigerica;
- žumance;
- mlečne formule za bebe,


sve ostale namirnice su siromašne vitaminom D.
Vitamin D je naročito bitan u periodu rasta i razvoja u trudnoći i dojenju.
Došlo se do zaključka da nam realno svima fali vitamin D, jer je savremeni način života praćen preteranim boravkom u zatvorenim prostorijama. Peveliki strah od maligniteta kože nas primorava da koristimo kreme sa visokim zastitnim faktorom od sunca. Ishrana nam nije bas najbogatija vitaminom D.
Zato je suplementacija od višestrukog značaja kako za bebe, decu i trudnice, tako i za odrasle.
Usled nedostatka vitamina D
- kod dece može doći do nepravilnog rasta i razvoja kostiju;
- u trudoći dolazi do neželjenih efekata po plod, povećava se rizik za razvoj dijabeta u trudnoći  i do prevremenog porodjaja;
- kod odraslih dolazi do pojave osteoporoze i osteomalacije, pojave dijabetesa tip 2, pojave alergija i nekih malgniteta.
Suplementacija vitaminom D treba da bude svakodnevna, posebno u zimskom periodu.
Doze vitamina D u suplementima su obično 400IU što odgovara 10mcg.
Zavisno od uzrasta i stanja u kom se osoba nalazi, preporučeni dnevni unos vitamina D može da ide od 400IU pa sve do 2000IU. Cesto se preporučuje kombinacija vitamina D i kalcijuma.